Јапански језик

Ukiyo-e

Izraz ukijo (ukiyo) potiče iz 17.veka i znači „plutajući, prolazni, efemerni svet“. Grafike koje su predstavljale takav svet zvane su ukijo-e (ukiyo-e), i promovisale su uživanje, hedonistički koncept življenja i bekstvo od patnje. Ukijo-e su izraĎivane u tehnici drvoreza, i reprodukovane u stotinama primeraka.

Nastaju u 17. veku kao vid gradske, pop-kulture Edo perioda (1603-1867), a bile su namenjene pre svega novoj buržoaziji, trgovcima, čija je uloga porasla nakon pacifikacije zemlje.

Najznačajnije teme koje se mogu sresti na ukijo-e grafikama su žanr scene, gradski život, razonoda, slike lepih žena, pozorište i portreti glumaca japanskog kabuki pozorišta, sumo borci, životinjski i biljni svet, fantastika, i pejzaži i „pogledi“ (meišo-e), raĎeni u serijama. U Edo periodu ukijo-e su bile predmet masovne produkcije i konzumiranja, slično današnjim posterima i plakatima.

Ukijo-e grafike su svoj vrhunac doživele u prvoj polovini 19. veka, kada su stvarali najznačajniji ukijo-e majstori: Utamaro, Hokusai i Hirošige. Uticaj ukijo-e bio je presudan za Zapad, opredeljujući dalji tok razvoja moderne umetnosti.

U delima umetnika 19. veka, Monea, Van Goga, Gogena, Klimta i drugih, upadljivo je prisustvo likovnih karakteristika japanskih ukijo-e grafika, a ponekad su pravljene i direktne kopije u tehnici ulja.

Ukijo-e su bile deo sub-kulture Japana, a njihovi žanrovi i dalje žive u novoj modernoj japanskoj sub-kulturi, japanskim animiranim filmovima (anime) i stripovima (manga), oduševljavajući ljude širom sveta. Na taj način je, preko ukijo-e, napravljen specifičan prelaz sa tradicionalnog na moderno.

Ukijo-e grafike se i danas proizvode, i dalje predstavljajući uticajnu umetnost koja inspiriše. Kao i na početku razvoja, nastaju u različitim vrstama i formatima, ostajući za publiku uvek intrigantne i ujedno arhaične.